BELE KAPICE

Toplo, sunčano jutro, bez ijednog oblačića na nebu, nagoveštavalo je još jedan vreo dan. Predivno. Volim kada je toplo i sunčano, pa makar morao da se sklonim negde u debelu hladovinu.

Jutro je najlepše za plivanje. Bazen, u nedostatku mora, predstavlja pravo rešenje. Jutarnji pogled na mirnu, čistu površinu i tek po kojeg plivača, privlači kao magnet, da uđeš i zaplivaš. Tako je bilo i ovog jutra.

Plivanje može biti korisno iz više razloga; sabereš misli, planiraš dnevne obaveze, sećaš se lepih trenutaka i budeš sam sa sobom bar tih pola sata,bez obzira da li si na bazen došao sam ili u društvu. Mislim da nema bolje rekreacije i opuštanja.

Otplivao sam svoju turu, naručio kafu i limunadu i seo da na miru pročitam koji redak knjige dok se ne osušim. Nakon nekoliko stranica glava mi je blago kliznula na stranu, dok mi se pogled, kroz tek male proreze na očima, koliko je sunce dozvoljavalo, izgubio negde u nepoznatoj daljini. Taj magičan osećaj, kada te sunce svojim užarenim pipcima zaroni u slatku nirvanu, a ti mu se prepustiš i kažeš: "Hajde dobro, prži me"; posle je malo nezgodno, kad uočiš da je to možda bila greška jer si mu se previše prepustio...hahaha.

I taman kada sam  tonuo u neki polu san, iz pravca bazena začujem tihi žagor. I bilo je vreme da suncu okrenem i drugi obraz, te sam krajičkom oka pored bazena primetio poveću grupu starijih ljudi; ustvari, to su uglavnom bile žene. Pošto većini njih nije bilo preporučljivo da se izlažu suncu, ovo je bilo idealno doba dana za kupanje. Krhkog zdravlja i stegnuti godinama, koriste svaku šansu da pokažu životu koliko ga vole. A možda se upravo ovde zgodi i neka romansa. Bilo je tu bucmastih, pa i podebljih, nekih slabo pokretljivih, ali i onih vrlo okretnih i živahnih penzionera za njihove godine. Jedan čovek bez desne noge od kolena, odložio je svoju protezu i seo na ivicu bazena, da bi već sledećeg momenta samo kliznuo unutra. Ostali su polako ulazili u bazen stepenicama  i grupisali se u jednom uglu. Tada sam ponovo zažmurio.

Kako nisam hteo da rizikujem da me uhvati san, povremeno sam terao sebe da otvaram oči. Sledeće što sam video kroz sanan i razliven pogled bilo je nešto belo koje se polako kreće kroz bazen; bele kapice i šeširići na glavama svih do jednoga. Doduše, grupica se malo razvukla od momenta kada su krenuli, ali neki su usput verovatno malo pričali, kod nekih su, reklo bi se, sunce i umor već uzeli maha, a neki su možda samo bili oprezni.

To što su već u poznom dobu, pomislio sam, nije kod njih umanjilo želju da udišu život punim plućima. Takvi su verovatno bili i kada su bili mladi. Ne samo među njihovim vršnjacima, nego i među duplo mlađima od njih, ima onih koji se prepuste navikama i čine samo ono što život traži od njih, bojeći se da kadgod i oni od njega nešto zatraže. Svoje godine, navike, male i velike ljubavi, kao i svoj izgled, hrabro nose i ne stide se da to i pokažu.

"Gospodine!"-začuo sam tada neki glas iza sebe, koji me je prenuo u ovim lepim razmišljanjima. Okrenuo sam se i primetio mladića koji je radio kao spasilac. Nisam mu ništa odgovorio, nego sam sačekao da čujem razlog njegovog obraćanja. "Hoćete,molim Vas, napustiti bazen."- nastavio je tonom koji je bio nešto između molbe i zapovesti. "Znate, ovo je njihov termin, a oni ne vole kada ih neko gleda." "Naravno." - klimnuo sam glavom i osmehnuo mu se. Podigao sam se, uzeo peškir i stavio knjigu pod mišku.

Ha,ha,ha...toliko o mojim razmišljanjima o belim kapicama. Divim im se i nadam se da ću i ja jednog dana nositi belu kapicu...ili šeširić.

SVE JE TO LJUBAV

                          

"Svi se rađamo za ljubav. Ona je načelo egzistencije i njezina jedina svrha." - Benjamin Disraeli

Da, iz ljubavi se rađamo gotovo svi i ljubav je u nama poput nečeg iskonskog, ali ona često zna izazvati mnogo "neprilika" u životu, a pokatkad učiniti i neko loše delo. "Ako nisi spreman za bol, onda nisi spreman za ljubav."- upozorava jedna turska poslovica. Zbog ljubavi su nastali najlepši stihovi, ali su se znali i mačevi ukrstiti. Zbog ljubavi Kleopatre i Marka Antonija vodio se rat između Egipta i Rimskog carstva, a Lepa Helena je bila povod za rat u staroj Grčkoj. Faraon Ehnaton je možda baš nakon što je čuo Nefertitinu molitvu, čvrsto rešio da uvede novu religiju u Egiptu. Jedan od najvećih i najlepših spomenika sveta Tadž Mahal sagradio je Šah Džahan, kao dokaz večne ljubavi prema njegovoj prerano umrloj voljenoj kraljici Mumtaz Mahal.

Ljubav nam možda ne određuje životni put, ali nam ga često zna olakšati. Ili otežati. "Ljubav je poslastica kojoj je sok sladak,a testo gorko." - kaže jedna arapska poslovica. Svi živimo za ljubav; kada je nemamo,žudimo za njom, a kada je 'dobijemo' često ne znamo da je cenimo. Tada ona postaje navika i više ne umemo ni  da je objasnimo; prestaje da bude slepa, postaje sve više nema i gluva. "Ljubav radije umire nego da životari."- poručuje nam Balzak.

Da bi zapravo zavoleli objekat naše ljubavi, moramo ga dobro upoznati - njegove i dobre i loše strane. Pritom moramo znati da možda ništa, ili bar ne u dovoljnoj meri, nećemo dobiti zauzvrat. "Teško je voleti, još teže ne voleti, a najteže voleti i biti voljen." - lepo je to kazao Puškin.

Ljubav ne mora neminovno biti ona između dve osobe; neko voli svog kućnog ljubimca više nego ikog, pa makar to bila i neka ne baš lepa živuljka, a za pojedine se može sa sigurnošću reći da ne jedu da bi živeli, nego žive da bi jeli. Bernard Šo je jednom prilikom rekao: "Nema iskrenije ljubavi, nego što je ljubav prema jelu."

Ljubav prema dobroj kapljici, pa bilo to i pivo, može se tako nazivati sve dok ne postane preterivanje, a samim tim i svakodnevna potreba.  Nušić sa ovim možda i ne bi u potpunosti složio jer kaže: "Ljubav je jedna vrsta pijanstva. Kad čovek prevali prvu i drugu čašu, otvori mu se apetit i javi žeđ, i onda sručuje čašu za čašom."
Vino je najpopularnije alkoholno piće, a njegovi ljubitelji, koji svakako dobro poznaju njegove kvalitete, svoju ljubav pokazuju i na način - kako ga što bolje i duže sačuvati. Jer, neka vina tokom godina postaju bolja, a neka ne.

Ljubav je večita inspiracija; najlepša književna i umetnička dela prožimaju priče o velikim ljubavima, a ne postoji skoro ni jedan segment života kojeg ljubav ne vodii usmerava. Ona nam donosi sreću, daje snagu, čini lepšima... "Nema efikasnijeg kozmetičkog preparata od ljubavi."- zaključio je Belmondo.
Ljubav prema muzici, prema putovanjima ka nekim udaljenim čadorima, prema brzim kolima. Zatim prema sportu, ili možda nekom hobiju, modi, nauci itd,itd..."U aritmetici ljubavi,jedan plus jedan jednako su beskonačnosti, a dva minus jedan, jednako je nula." - 'izračunala' je Minjon McLaflin.

O nesrećnim ljubavima i svemu onom lošem što ona može da donese, na ovom blogu nećemo mnogo pričati, sem u nekim pričama gde je to neizbežno. Previše toga je lepog što nam daje, da bi se doticali slabosti i tuge koje ona zna izazvati.
I kao što sam u celom tekstu koristio citate poznatih koji su već toliko toga rekli o ljubavi, završio bih sa jednom misli Lea Buskalje kojom je sve rečeno: "Ljubav je život. Ako propustite ljubav,propustili ste život."